Nema više najvećeg majstora fudbala na našim prostorima. Jutros u 00.25h, prestalo je da kuca srce Stjepana - Štefa Bobeka.
Legenda Jugoslovenskog fudbala i Partizana, rođen je 3. decembra 1923. godine u Zagrebu.
Više od jedne decenije osvajao je srca ljubitelja fudbala svih klupskih boja, kao istinski virtuoz fudbalske veštine igrao je maštovito, elegantno i sa nonšalantnim šarmom, majstorski je baratao loptom, sa velikim radijusom kretanja kao leva polutka bio je nenadmašni dirigent igre Partizana i reprezentacije, a uz sve, još uvek je strelac-rekorder u reprezentaciji sa 38 golova.
Rođeni solista kome je po klasi najčešće pripadala glavna uloga na otvorenoj sceni, igrač koji je lako nalazio rešenja i u najtežim situacijama da saigraču pripremi idealnu priliku za gol ili sam zatrese mrežu. Imao je i svoje nezaboravne tehničke finese: umirivanje lopte vrhom kopačke, zatim „rolanje" i udarac petom koje su mnogi kopirali, propuštanje lopte, varke telom prilikom driblinga... Čitav arsenal majstorija!
Ostvario je niz rekorda koje do danas niko nije potukao :
- Za Partizan je odigrao 478 utakmica i postigao rekordnih 425 golova. U klupskim analima beogradskih „crno-belih" još uvek je najbolji strelac.
- Na prvenstvenoj utakmici ,,14. oktobar" - Partizan (1:10), koja je odigrana 8. juna 1946. godine u Nišu, postigao je devet golova i to je još uvek pojedinačni ligaški rekord na jednoj utakmici.
- U drugom kolu Fudbalskog kupa Jugoslavije 1951. godine Partizan je kao domaćin pobedio Slogu (Petrovac na Mlavi) sa 15:0, a Bobek je sa osam postignutih golova još uvek strelac-rekorder na utakmicama Kupa.
- Takode u sezoni 1951. godine, Bobek je u susretima za Kup postigao 16 pogodaka i ostao strelac-rekorder i u Fudbalskom kupu Jugoslavije.
- Kao prvi na listi najboljih strelaca reprezentacije Jugoslavije sa 38 golova (Galić 37, Savo Milošević 37, Blagoje Marjanović 36, Mitić 32 gola, itd.), Bobek drži još jedan rekord: u neisprekidanom nizu odigrao je 44 utakmice za državni tim (Durkovič 39, Boškov 37, Tirnanić 32, Galić 31 utakmicu, itd).
Zabeleženo je da nije stigao da prve korake sa fudbalskom loptom napravi jureći za „krpenjačom", jer je već sa dvanaest i no godina(!) bio član zagrebačkog HŠK Derbi u kome je, pošto ovaj klub nije imao omladinsku ekipu, odmah postao prvotimac! Sticajem okolnosti (slavni strelac Lešnik napustio je klub), klub ga registruje kao 14-godišnjaka i Bobek od 1936. godine počinje da se penje stazama do najvećih fudbalskih zvezda.
U Derbiju Bobek je igrao polutku i halfa i na turniru koji je 1937. godine održan u Zagrebu u čast proslave 30-godišnjice ŠK Croatia, predstavio se kao fudbalsko „čudo od deteta".
Igrajući do 1938. godine za Derbi, Bobek je fudbalski put nastavio u ŠK Zagreb, u koji ga je doveo trener ekipe, nekadašnji reprezentativac Rudolf Rupec. Posle skoro četiri godine našao se u ekipi HŠK Ličanin. ali je tada već bilo izvesno da će stići do zenita - do ekipe zagrebačkog Građanskog. Naime, trener zagrebačkih „plavih" Marton Bukovy video je u njemu velikog fudbalskog asa u najbližoj budućnosti, tako da mu je poklanjao posebnu pažnju i zasebno sa njim vežbao.
Bobek je postao igrač Građanskog početkom 1945. godine, kad je ovaj imao najbolju ekipu u svojoj istoriji. Imao je i sreću da je naišao na vrhunskog učitelja kome mnogo duguje za slavu koju će kasnije doživeti. A kad je u jesen 1945. godine došao u Partizan, zajedno sa Glazerom, Brozovićem, Zlatkom Čajkovskim i Matekalom, kod trenera lijesa Špica usavršio je sve što je već bio naučio, s tim što je novi trener od izrazitog solo-igrača napravio stub budućeg velikog Partizana.
U „crno-belom" dresu Partizana Bobek je igrao punih 13 godina i postigao rekordan prošek od 0,88% golova po utakmici (478 susreta - 425 pogodaka)!
Osvajao je sa drugovima u Partizanu dva državna prvenstva (1947. i 1949. godine), dok je četiri puta trijumfovao u Fudbalskom kupu Jugoslavije: 1947, 1952, 1954. i 1957. godine. Dvaput je bio najbolji strelac: 1945. godine (igrao za JA) sa osam golova i u prvenstvu 1953/54. godine sa 21 pogotkom. Kad je Partizan osvojio prvu šampionsku titulu, u sezoni 1946/47. godine, Bobek je na 23 utakmice postigao 24 gola (najbolji golgeter bio je Velfl sa 28 golova).
U jednom periodu njegovog igranja za Partizan, „crno-beli" su spadali medu najbolje klupske ekipe u Evropi. U niz velikih uspeha spadaju i nezaboravne pobede nad Realom iz Madrida, budimpeštanskim Honvedom. ekipom AC Milan, sjajne igre i uspesi u Južnoj Americi, Skandinavi-Šteta što u njegovo vreme ranije nije bilo kupova UEFA.
Na proslavi 50.godišnjice FK Partizan (1995) proglašen je za najboljeg fudbalera Partizana svih vremena.
Za reprezentaciju Beograda igrao je 16 puta (12 golova), a za nacionalni tim Jugoslavije odigrao je 63 utakmice i postigao rekordnih 38 golova. Prvi je reprezentativac koji je posle drugog svetskog rata slavio „zlatni jubilej" - 50 utakmica za reprezentaciju (8.novembra 1953. protiv Izraela 1:0 u Skoplju).
Debitovao je na prvoj utakmici najboljeg tima nove Jugoslavije 9. maja 1946. godine u prijateljskom susretu protiv Čehoslovačke (2:0) u Pragu. Na toj utakmici igrala su devetorica debitanata - svi sem Branka Plešea i Franeta Matošića: Monsider, Stanković, Kokeza, Pleše, Horvat, Simonovski, Tornašević, Mitić, Bobek, Matošić, Kacijan.
U revanš utakmici protiv Čehoslovaka, 29. septembra iste godine u Beogradu, naš tim je pobedio sa 4:2; Bobek je postigao prvi gol za reprezentaciju.
Učestvovao je na olimpijskim fudbalskim turnirima 1948. u Londonu i 1952. u Finskoj, osvojivši oba puta srebrne medalje. Na prvom turniru na svakoj od četiri utakmice postizao je po jedan gol, a 1952. posebno je briljirao na obe utakmice protiv SSSR-a (5:5 i 3:1), na kojima je takođe po jedanput zatresao mrežu.
Kao član našeg slavnog „olimpijskog tima" bio je nedostižan u tandemu sa Rajkom Mitićem i druga dva člana „Čarobnog četvorougla", halfovima Čajkovskim i Boškovom.
Učestvovao je i na dva svetska prvenstva, 1950. u Brazilu i 1954. u Švajcarskoj. Iako smo u to vreme možda imali najjače reprezentacije u istoriji, zaustavljani smo od boljih protivnika: u Brazilu od domaće reprezentacije (0:2), a 1954. u Švajcarskoj od svetskog prvaka SR Nemačke (0:2).
Na utakmici protiv Turske (5:1), koja je odigrana 17. oktobra 1954. u Sarajevu, Bobek je postigao tri gola i prestigao dotadašnji rekord legendarnog „Moše", koji je do toga susreta bio strelac-rekorder reprezentacije sa 36 golova. Pauzirajući posle ovog susreta (četiri utakmice) zbog bolesti, Bobek i u sledeća četiri susreta nije postigao nijedan pogodak.
Od dresa sa državnim grbom oprostio se 16. septembra 1956. u susretu protiv Mađarske (1:3) u Beogradu.
Kad je prestao sa igranjem i skinuo klupski dres Partizana 26. oktobra 1958. godine na utakmici protiv Crvene zvezde (2:3), posvetio se trenerskom pozivu. Počeo je sa juniorima „crno-belih" i kad je 1959. položio trenerski ispit, vodio je varšavsku Legiju, polovinom 1960. postao je trener Partizana i tri sezone uzastopno (1960-1963) osvajao titulu državnog prvaka. U dva duža perioda radio je u Grčkoj, zatim kratko u Turskoj i Tunisu, a jedno vreme je bio „tehniko" zemunske Galenike, zagrebačkog Dinama i skopskog Vardara.
Stjepan Bobek je rodonačelnik one posleratne plejade fudbalera koja je bila, i koja će ostati najređa dragocenost fudbala sa velikim F. To je profil graditelja, šahiste, dirigenta...Treba li još neka metafora?
Trkača koji na utakmici apsolviraju po jedan maraton, razarača, startera – uklizača, skakača koji su strah i trepet plemenitog napadačkog soja, kostolomaca koje mrze sopstveni navijači, bezglaviih šprintera nesposobnih da dešifruju geometriju napadačke taktike ima na svakoj fudbalskoj ledini treće lige. Ali igrači koji brzo trče, ali još brže misle, koji poseduju osećaj za pravovremene poteze, koji najpre namerom , a zatim loptom šalju saigrača u prazan prostor, koji dovode posadu protivničkog bunkera u očaj matiranih, to su prave svetske retkosti. Njih otkrivaju i prebacuju sa kontinenta na kontinenent na krilima miliona dolara da bi ushićivali milone gledalaca. Oni su kao DNK, najplemenitija živa materija kojom se prenose geni kvaliteta igre, kojom igra od fizičkog postaje takmičenje duha.
Kako je Bobek bio prvi, verovatno i najizrazitiji u sintezi rafinirane tehnike i taktičkog graditeljstva, on je svojim primerom najviše i uticao na težnje igračai čežnje klubova i publike za tim profilom fudbalskog maga. Taj ne baš atletski Bobek, od zalizane frizure do uglancane pete, pre salonski nego atletski tip, bio je projekcija naj...igrača jugoslovenskih stadionskih gurmana.
Čak ni ona, valjda najređa fudbalska vrsta – golgeterska, nije u podneblju naših naravi imala tako nepodeljeno divljenje kao igrač duha, šahista sa kramponima, fudbaler koji nadigrava, po mogućnosti čak po malo i ismeva.Nadtrčati, nadskočiti to je deo atletike, ali nadmudriti, nadigrati to je fudbal. Iz jugoslovenskog otpora prema svemu što je sirova snaga, nasilje, izvire i ovo odbacivanje kondicionog fudbala kao antiteze igre. A Stjepan Bobek je bio otelotvorenje TEZE IGRE.
Dostojanstvo, da ne kažemo otmenost, tihi životni optimizam, pažljivost u razgovoru, nenametljivost u gostoprimstvu, ono sve ređe osećanje da čovek duguje sebi kontrolu ponašanja, a u drugima ljubaznost i vedrinu, takva je ličnost Stjepana Bobeka.Ne, nije on uzdržani Englez pod našim suncem. Spontanost i temperament nisu kod njega iza rešetaka, već su oplemenjeni rečju i gestom.
Svestan da je živeo za tri čoveka i fizički i psihički, da je od fudbala donbio sve - čak i infarkt, Bobek je ipak bio čovek unutrašnje ravnoteže. U svakom razdoblju njegove karijere, on je davao dela koja i dalje odolevaju vremenu i jačaju korenje kulture fudbala. Još za života, Stjepan -Štef Bobek Zagrepčanin, Beograđanin, Atinjanin, građanin sveta, čudo od deteta, golgeter, šahista loptom i učitelj IGRE, ušao je u Panteon jugoslovenskog fudbala.
Grčka slavila na stadionu Partizana, iskoristivši jednu od retkih šansi - 0:1. Sifakis činio čuda na golu, publika jednodušno podržala Antića.
Ako Radomir Antić bude smenjen, ostaće zapisano da se od klupe nacionalnog tima oprostio porazom u utakmici koju su "orlovi" morali da dobiju sa nekoliko golova razlike.
Srbija - Grčka 0:1 (0:1) u jedinoj proveri pre početka kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine i utakmice sa Farskim Ostrvima u Toršavnu 3. septembra.
Gol odluke postigao je Dimitris Salpingidis u 45. minutu, kada je uhvatio na "spavanju" Nemanju Vidića, prikrao mu se iza leđa i glavom sa pet metara matirao debitanta Anđelka Đuričića, koji je inače bio gotovo bez posla.
Stopostotne šanse promašili su Nikola Žigić (dve), Dragan Mrđa (dve) i Gojko Kačar, dok je Zoran Tošić pogodio mesto gde se spajaju stativa i prečka. Ponovo smo oštećeni i za penal...
SRBIJA: Đuričić, Ivanović, Vidić, Subotić, Obradović (od 46' Kolarov), Kuzmanović, Petrović (od 57' Kačar), Milijaš (od 46' Ninković), Krasić (od 46' Tošić), Žigić (od 74' Pantelić), Jovanović (od 65' Mrđa).
GRČKA: Sifakis, Vintra, Kirgijakos, Papastatopulos, Spiropulos, Kacuranis, Karagunis, Ninis, Torosidis, Salpingidis, Samaras. IGRALI SU JOŠ: Gekas, A. Papadopulos, Kafes, J. Papadopulos, Manijatis, Marinos.
Počelo je gromoglasnim skandiranjem Antiću, prekinutim intoniranjem himni.
Iz više od 10.000 grla orilo se "Radomir Antić", dok je sa nešto manje entuzijazma skandirano i predsedniku Fudbalskog saveza Srbije, Tomislavu Karadžiću - "Tole, odlazi!"
Antićevi izabranici su prvi meč po povratku sa Mundijala počeli anemično, ali je solidan prodor Milijaša po levom boku u 17. minutu pokrenuo seriju opasnih napada i nove ovacije selektoru.
Milan Jovanović u 20. minutu je tukao iz prve, ali pravo u dobro postavljenog Mihalisa Sifakisa, dok je Ivan Obradović u 28, posle akcije Radosava Petrovića, uputio nešto što nije bilo ni centaršut ni šut.
Došlo je potom i do koškanja, jer su Grci bili ljuti što zbog povrede njihovog igrača nismo prekinuli napad.
Žigić se u 32. minutu propisno obrukao, kada sa samo tri metra nije krunisao majstorski centaršut Miloša Krasića. Novi centarfor Birmingema pokušao je da pošalje loptu od zemlje u mrežu, međutim, ona je otišla iznad prečke!
Posle još jednog naleta Krasića, poluvreme je, naizgled, išlo ka mirnom završetku, a onda su Grci poveli. Torosidis je na desnom krilu prevario Obradovića, a Salpingidis zaplivao kroz vazduh i sproveo loptu u mrežu - 0:1!
Hladan tuš pred 15 minuta u svlačionici, ali "orlovima" nije pao moral, jer su u nastavku zaigrali kao da je reč o takmičarskoj utakmici. Počeo je Antić da uvodi igrače sa klupe (Kolarov, Ninković, Tošić), a prava je šteta što "projektil" popularnog Bambija u 57. minutu nije bio za koji centimetar precizniji.
Usledila je opsada Sifakisovog gola, ali ovaj kao da je novom selektoru Santošu želeo da dokaže da je pravi izbor za predstojeće kvalifikacije.
U 64. minutu je zaustavio pokušaj Kačara, do kojeg je lopta srećno došla u "srcu" kaznenog prostora.
Četiri minuta kasnije, centrirao je Ninković, a Žigić i Mrđa se našli u kolosalnim šansama. Žigićev udarac glavom sa peterca zaustavio je Sifakis, Mrđa glavom poslao odbitak do prečke, a onda nogom promašio gol iz neposredne blizine!
Posle prodora Mrđe i faula Vintre u 72. minutu, usledio je "skraćeni korner", šut Nevena Subotića i igranje rukom Avrama Papadopulosa! Kao Tim Kejhil na meču sa Australijom u Nelsprujtu, ali španski sudija je u maniru Urugvajca Horhea Larionde ostao nem...
Bilo je jasno da ove večeri "orlovima" nije suđen pozitivan rezultat i do kraja su ostali svedeni na oštar šut Kolarova iskosa, koji je ukrotio Sifakis. Bez dileme - junak utakmice.
Usledio je poslednji zvižduk sudije, pa nove ovacije Antiću.
"Mnogo mi to znači. Zaista sam zahvalan navijačima", rekao je selektor za RTS.
"Imali smo šanse koje je teško promašiti. Zaista se nešto urotilo protiv nas", dodao je uz osmeh.
"Momci su uložili mnogo truda, mada im okolnosti nisu išle na ruku, nisu svi ni spremni. Ali ja im čestitam jer su uradili sve što je trebalo".
Na pitanje da li ostaje selektor, rekao je da "zaista ne može da odgovori"...
Slovan - Crvena zvezda 1:1 (1:0) u revanšu trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope, Slovaci idu dalje zbog pobede na Marakani.
Fudbaleri Crvene zvezde nisu uspeli da sa oronulog stadiona Pasjenki u Bratislavi pronađu put ka Evropi.
Poraženi su ukupnim rezultatom 3:2 i vraćaju se u Srbiju, da vidaju rane i čekaju početak domaćeg prvenstva zakazan za 14. avgust. Ostaje samo da se vidi u kakvom sastavu će ga dočekati, odnosno da li će trener Ratko Dostanić biti proglašen krivcem za neostvarene ambicije.
Da će Zvezda teško opstati na evropskoj sceni bilo je jasno već u drugom minutu, kada je kapiten Slavoljub Đorđević postigao autogol.
Kadu je u 73. minutu izjednačio na 1:1 i vratio nadu crveno-belima, međutim, do kraja utakmice nije bilo pravih prilika pred golom Matuša Putnockog.
Tačnije, iznenada se ukazala šansa u poslednjem minutu sudijske nadoknade, kada se golman Slovana sudario sa svojim igračem i ispustio loptu iz ruku. Ipak, uspeo je brzo da se pridigne i ponovo je uhvati ispred Miloša Trifunovića...
Utakmica je zbog gašenja reflektora, odmah posle vođstva Slovana, bila prekinuta skoro 45 minuta, a oba tima su u 57. minutu ostala sa po desetoricom igrača, pošto su zbog koškanja isključeni Đorđević i Radek Dosudil.
I vrapci na grani znaju da Zvezda jedino kroz utakmice u Evropi može da povrati deo nekadašnjeg ugleda i koliko je teško održavati pozitivnu tenziju kod navijača, ako se na Marakani igra samo Superliga Srbije.
Međutim, biće tako i treću sezonu zaredom. Avgusta 2008. crveno-bele je iznenadio Apoel, prošle godine je prejaka bila praška Slavija, a sada Slovan.
Paradoks se ogleda u tome što je Zvezdu na kraju malo delilo od odlaska u produžetke, iako je protivnik za 180 minuta pokazao da je trenutno ozbiljniji kolektiv!
Evo samo jednog primera - trener Slovana Jozef Jankeh obe utakmice je počeo sa istih 11 fudbalera, dok je Dostanić špiceve Perovića i Jevtića zamenio ofanzivnim veznim - Trifunovićem i Vešovićem, a Vladimira Bogdanovića nije ni poveo u Bratislavu.
Osećala se na terenu velika tenzija koja je zahvatila klub posle poraza na Marakani. Fudbaleri su pokušali da taj pritisak pretvore u nešto pozitivno, trčali su, borili se, ali kada napadi jedne ekipe ostanu svedeni na "bunarenje" ka igraču (koji uopšte nije centarfor) i individualne akcije "glavom kroz zid", jasno je da mnogo toga ne štima.
Pričali su crveno-beli da Slovan nije bolji i da je samo potrebno da iskorene greške koje su pravili na svom stadionu. I kako su počeli utakmicu? Dvema kardinalnim, individualnim greškama!
Pavle Ninkov je nespretno intervenisao kod centaršuta Bagajoka, pa je lopta na levom krilu došla do Milana Ivane. Ovaj je centrirao, a Đorđević glavom sproveo loptu pod prečku, pored nemoćnog Saše Stamenkovića!
Strelcem je proglašen Togoanac Karim Guede, ali se na usporenom snimku videlo da je kapiten matirao sopstvenog golmana.
Nije istekao ni četvrti minut, a usledio je novi šok - ovog puta za igrače i navijače oba tima. Ugasili su se reflektori na stadionu Pasjenki, oko čijeg je generalnog stanja (visina ograde, oštećene tribine, izdvojenost svlačionica) bilo mnogo reči u danima pre utakmice.
Posle kraće pauze na terenu, sudija Stombergson je pokazao fudbalerima put u svlačionicu, a meč je nastavljen posle "oporavka" reflektora i ponovnog zagrevanja igrača. Prekid je trajao bezmalo kao jedno poluvreme...
Zvezda je imala više loptu u nogama, ali je Slovan bio opasniji i znatno konkretniji.
Pravili su Slovaci dar-mar ispred Stamenkovićevog gola, a sreća je naročito pogledala crveno-bele u 22. minutu, kada se Jakub Silvestr loše snašao u kontri "dva na jedan", dozvolivši Isahu da mu oduzme loptu.
Beograđani su dugo imali samo jedan šut u okvir gola - odličan pokušaj Dejana Milovanovića iz slobodnog udarca u 20. minutu, koji je Putnocki izvadio iz samih rašlji.
Mogla je Zvezda do izjednačenja u poslednjim sekundama, kada je lopta posle niza odbitaka stigla do Ognjena Koromana, a on sa 13-14 metara tukao "iz prve". Putnocki je refleksno intervenisao i sproveo taj šut u korner.
Pomenuto "bunarenje" moglo je da urodi plodom u 53. minutu, kada je Ninkov centrirao, a lopta došla do Trifunovića. Međutim, njegov udarac glavom bio je slab i neprecizan. Rekosmo već, čovek nije centarfor...
Četiri minuta kasnije usledilo je laktanje Dosudila i Duška Tošića prilikom izvođenja kornera, a posle "frke" koja je usledila, crveni kartoni Dosudilu i Đorđeviću.
I dok je domaći fudbaler mirno i brzo napustio teren, Đorđević je pokušao da objasni da nije on bio u duelu sa robustnim Slovakom. Zaista nije, ali kada se ohladi i pogleda snimak, uvideće da je u naknadnom koškanju igrao jednu od glavnih uloga...
Pokazalo se da je izlazak Dosudila više naškodio Slovanu, nego Đorđevićev Zvezdi. Crveno-beli su potpuno preuzeli inicijativu, a do tada praktično nepogrešiva odbrana domaćih postala je nesigurnija.
Trifunović je u 62. minutu konačno zatresao mrežu, na dodavanje Kadua, ali je bio u ofsajdu.
Ipak, terenska nadmoć morala je jednom da se isplati. Kadu je uposlen na oko 25 metara, krenuo je napred pored pasivnih čuvara, a onda prebacio loptu sa desne na levicu. Pogodio je unutrašnji deo stative, a onda i mrežu - 1:1!
Slovan je do kraja pokušavao iz kontranapada, uglavnom preko Bagajoka, koje su Tošić i Vilotić zaustavljali srčanim intervencijama, dok ulasci Subašića i Jevtića nisu Zvezdine atake učinili opasnijim.
Jedan mlak udarac Subašića i pomenuta gužva posle greške Putnockog, a zatim i poslednji zvižduk Stombergsona za razočaranje svih Zvezdaša, uključujući više od 2.000 glasnih Delija na licu mesta.
Jedan od najuspešnijih motociklista svih vremena Valentino Rosi od naredne sezone voziće za Dukati, a dok se čeka zvanična potvrda izvršni direktor italijanskog tima Gabrijele Del Torkio ubeđen je da će sve biti u redu.
Rosi (31) je od 2007. godine član Fijat Jamahe sa kojom ima dve od ukupno šest titula prvaka u MotoGP konkurenciji, a brojne spekulacije da će na kraju tekuće sezone pojačati Dukati dobile su potvrdu od Del Torkija koji je ubeđen u svetliju budućnost svoje ekipe.
"Ova sezona neće doneti Dukatiju ništa spektakularno, ali ja jedva čekam da u timu sledeće godine vidim Valentina Rosija i Nikija Hejdena. Mislim da ćemo sa njima dobiti pobednički tandem i neviđen potencijal", rekao je Del Torkio.
Dukati će sledeće sezone ostati bez trenutno četvrtoplasiranog vozača u šampinatu Kejsija Stonera koji će se preseliti u Hondu, a kako su najavili mediji Rosi bi ovih dana trebalo da i zvanično obelodani čije će boje braniti sledeće godine.
Popularni "Doktor" trenutno drži peto mesto u generalnom plasmanu MotoGP šampionata, dok je vodeći njegov klupski kolega iz Jamahe Horhe Lorenco.
